Каже се да је козарство профитабилно и да је код нас у пуном узлету. Козе спадају међу најстарије припитомљене врсте животиња. Иако човјеку дају пуно тога, у бившој СФРЈ је био на снази закон о забрани коза, јер је у том периоду најчешћи начин узгоја је био екстензивни узгој, који се базирао на испаши и брсту.

Ипак, козе у узгоју имају бројне предности. Ради се о лаганим, спретним, издржљивим, паметним животињама, које су и прави умјетници у скупљању хране, а које нам при томе дају и високо вриједне производе.

Захваљујући заљубљеницима у ове животиње, у Босни и Херцеговини значајније повећање узгоја коза почиње у задњих десетак година.

Да живот на селу може да буде много љепши и интересантнији, те финансијски исплативији од оног у граду, показује примјер Милана Драгичевића, који је градски асфалт замијенио пашњацима у Буковцу код Брчког, на којима гаји козе. Милан каже како посао јесте тежак, али када се ради с љубављу, нема проблема и додаје “живот на селу је физички тежи него у граду, али је психички много лакши”.